Zdravo narode, Dugo se krčkala ideja o ovom blogu i uvek sam pronalazio preča posla odnosno nikako nisam imao vremena da sednem i počnem ovu priču, iako je domen uredno kupljen pre jedno 5 godina(kada se odprilike i rodila ova ideja) - nadam se da ćemo se lepo družiti u narednom periodu - Dobro mi Došli !
E pa priča kreće ovako, jednog zimskog dana nazove mene tadašnji moj dobar ortak, a današnji Kum da se organizujemo za vikend i odemo na Kop 1 dan kako bismo skijali iako nikada nismo to radili sa pravim skijama i na pravoj stazi - Iskren da budem s obzirom da sam prešao 30-u godinu i nisam do tada skijao mislio sam da to nikad neću ni probati bio sam u fazonu "ma to je sport za buržuje, nemam ja šta tu da tražim, ma nema veze a potajno sam sanjao kako se spuštam niz stazu".
Međutim, te zime 2015/2016-u došao sam na planinu sa kumom bez ikakve opreme i znanja o skijanju(pročitao sam na netu malo o bontonu na stazi). Srećom, imali smo drugara koji je već bio gore i radio kao instruktor u jednom poznatom odmaralištu pa nam je besplatno iznajmio skije i pancerice, a zatim nas predao u ruke sudbine, ili bolje rečeno, gravitaciji. Sećam se tog trenutka kad sam prvi put stao na skije i bio sam u fazonu "Alo Bre pa ovo samo ide, čekaj čekaj..." i Bum udarac cevanicom u drvenu ogradu - nije da me nije bolelo i eto moje prve modrice na skijanju :). Pogled na strminu je izazvao kombinaciju uzbuđenja i panike - poput osećaja kada vam se istovremeno sviđa i ne sviđa osoba koju ste upravo upoznali. Naša obuka izgledala je kao scena iz filma: "Kako ne skijati i ne umreti". Prvo pravilo i najbitnije - razumeti da 'u plugu' skijaju početnici - poput nas, a ja sam se trudio da ipak pustim skije što nikako nije bila dobra ideja... Da budem iskren, moj Kum je dosta bolje skijao od mene od samog početka - verovatno zato što je kao klinac skijao na onim skijicama od gajbica, ako ste dovoljno matori znate o čemu pričam :) Sa druge strane moj prvi susret sa skijama i stazom je izazvao neko ludilo u fazonu ne plašim se ničega - Što i nije baš pametno u ovom sportu, nešto više o tome kasnije u nekom od sledećih članaka. Sve u svemu tog prvog dana na skijama nismo ni pokušavali da idemo na žičaru, bukvalno smo se spuštali X puta sa brdašceta pored Grand hotela što je takođe bio izazov s obzirom da smo totalni početnici. I eto nas, na kraju tog dana, srećni i napokon bez ijedne ozbiljnije povrede (osim možda malo osećaja za ponosom), shvatili smo da skijanje nije samo sport - to je umetnost preživljavanja na dva tanka komada plastike na snegu. Dok sam se lagano osećao kao da su mi noge prešle maraton, shvatio sam da je skijanje poput života - puno uspeha i padova, ali i puno smeha, uzbuđenja i avantura.
E pa priča kreće ovako, jednog zimskog dana nazove mene tadašnji moj dobar ortak, a današnji Kum da se organizujemo za vikend i odemo na Kop 1 dan kako bismo skijali iako nikada nismo to radili sa pravim skijama i na pravoj stazi - Iskren da budem s obzirom da sam prešao 30-u godinu i nisam do tada skijao mislio sam da to nikad neću ni probati bio sam u fazonu "ma to je sport za buržuje, nemam ja šta tu da tražim, ma nema veze a potajno sam sanjao kako se spuštam niz stazu".
Međutim, te zime 2015/2016-u došao sam na planinu sa kumom bez ikakve opreme i znanja o skijanju(pročitao sam na netu malo o bontonu na stazi). Srećom, imali smo drugara koji je već bio gore i radio kao instruktor u jednom poznatom odmaralištu pa nam je besplatno iznajmio skije i pancerice, a zatim nas predao u ruke sudbine, ili bolje rečeno, gravitaciji. Sećam se tog trenutka kad sam prvi put stao na skije i bio sam u fazonu "Alo Bre pa ovo samo ide, čekaj čekaj..." i Bum udarac cevanicom u drvenu ogradu - nije da me nije bolelo i eto moje prve modrice na skijanju :). Pogled na strminu je izazvao kombinaciju uzbuđenja i panike - poput osećaja kada vam se istovremeno sviđa i ne sviđa osoba koju ste upravo upoznali. Naša obuka izgledala je kao scena iz filma: "Kako ne skijati i ne umreti". Prvo pravilo i najbitnije - razumeti da 'u plugu' skijaju početnici - poput nas, a ja sam se trudio da ipak pustim skije što nikako nije bila dobra ideja... Da budem iskren, moj Kum je dosta bolje skijao od mene od samog početka - verovatno zato što je kao klinac skijao na onim skijicama od gajbica, ako ste dovoljno matori znate o čemu pričam :) Sa druge strane moj prvi susret sa skijama i stazom je izazvao neko ludilo u fazonu ne plašim se ničega - Što i nije baš pametno u ovom sportu, nešto više o tome kasnije u nekom od sledećih članaka. Sve u svemu tog prvog dana na skijama nismo ni pokušavali da idemo na žičaru, bukvalno smo se spuštali X puta sa brdašceta pored Grand hotela što je takođe bio izazov s obzirom da smo totalni početnici. I eto nas, na kraju tog dana, srećni i napokon bez ijedne ozbiljnije povrede (osim možda malo osećaja za ponosom), shvatili smo da skijanje nije samo sport - to je umetnost preživljavanja na dva tanka komada plastike na snegu. Dok sam se lagano osećao kao da su mi noge prešle maraton, shvatio sam da je skijanje poput života - puno uspeha i padova, ali i puno smeha, uzbuđenja i avantura.
